Забрањени очеви у исповестима своје деце

Књига “Забрањени очеви у исповестима своје деце” најпре асоцира на занимљиво штиво. Она то заиста и јесте.

У књизи говоре Мирјана Калабић – ћерка Николе Калабића;
Бранко Михаиловић – син генерала Драже Михаиловића;
Ђорђе Кесеровић – син пуковиника Драгутина Кесеровића;
Илија Ђуришић – син Павла Ђуришића;
Петар Петровић – син капетана Радомира Петровића Кента;
Татјана Васић – ћерка Драгише Васића.

И многи други, преко 20 интервјуа са потомцима славних Равногораца.

Мада обимна, чита се – и гледа, јер је богата фотографијама – у једном даху. Али, с друге стране, реч је о књизи која има и свој историјски значај.

Примера ради, ћерка генерала Милана Недића, Анђелија, само једном је, за јавност, говорила о свом оцу, а њена исповест је прворазредан историјски извор… У књизи говоре и деца српских краљева и принчева, али она је ипак највише посвећена равногорцима. Одмах по окупацији 1941. године, чим је сазнао ко су лидери покрета отпора, окупатор је похапсио њихове жене и децу. Ухапшена деца већином су била малолетна. Издржала су затворе Гестапоа и концентрациони логор на Бањици. А у логору – собе за стрељање, из којих су Немци сваког јутра одводили понеког сужња на пут без повратка. Следећу степеницу неморала нацисти ипак нису прешли: нису стрељали ниједно дете свог непријатеља. А већ на почетку процеса освајања власти 1944. године, комунисти спроводе своју тортуру над децом четничких команданата.

Тако ова деца, после краткотрајне слободе, поново одлазе у затворе и логоре. И отуда, на жалост, не излазе сви. Комунисти су стрељали сина једног од најбољих команданата, потпуковника Николе Калабића. Његов јединац Милан није имао ни пуних 15 година. Комунисти су донели јоћ једну новину: ухапшену или заробљену децу својих непријатеља мобилисали су у сопствене паравојне формације. Тако су, крајем 1944, мобилисали чак и заробљену децу команданта супротне стране, генерала Драже Михаиловића. А пролећа 1945. мобилисали су и заробљену јединицу потпуковника Калабића, којој су управо стрељали брата близанца…

Како су деца доживела и како доживљавају своје родитеље, значајне историјске личности, српске јунаке, али и страдалнике?

Колико је тајни забрањене историје урезано у њихово памћење? Како су деца, кроз једно зло време, изнела терет својих славних презимена?

Богато илустрована оригиналним и непознатим фотографијама четника и њихових породица.
Број страница 280.1