Како и зашто се крије истина о злочинима комуниста? (+ поклон књига)

Фокус књиге је на системима скривања највећег покоља становништва у историји Србије, који су починили комунисти!

Док су писали историју – брисали су гробове!
Деценијама нам је сервирана једна истина. Једна верзија. Једна страна. А иза парола о „ослобођењу“, „револуцији“ и „једнакости“ остали су ровови пуни српских костију и зид ћутања дебљи од сваке цензуре. Ова књига отвара оно што је систематски затрпавано. Разоткрива механизме страха, пропаганде и институционалног прикривања злочина који су почињени у име идеологије.

Комунизам није био само политички систем – био је машина за контролу сећања.
Ко је смео да пита, био је непријатељ.
Ко је говорио, био је ућуткан.
Ко је страдао, био је заборављен.

Стравични и заборављени злочини комуниста над Србима о којима се данас не говори!

Језиви злочин организован је на Бадњи дан 1942. године када су партизани код Колашина на десној обали реке Таре масакрирали 240 људи и над њиховим телима разапели лешину пса на крсту (дакле, убили су и недужног пса, иначе верног пријатеља породице Мандић која је ту такође страдала), те оставили натпис “ово је пасје гробље”!

Родбина није могла да препозна лешеве својих милих и драгих, јер су страшно била унакажена и без појединих делова тела. Њихова је једина ‘грешка’ била што нису прихватили безбожнички комунизам.

Стравичну слику комунисти су оставили и у Чачку. У подрумима катастарске управе и соколског дома пронађени су лешеви без главе, док су у подруму испод среског начелства нађени људске очи и просут мозак.

Један од главних егзекутора Срба, Владан Мићић из Пожеге, сведочио је како су убили преко 400 особа у Ужицу: „Неке сам убио и маљевима”, рекао је.

Честа и ужасна појава било је и “партизанско коло”, над још топлим лешевима (буквално), које се вило и у Јасенку. Драпшин је ту изјавио: „Морамо убијати и невине заједно са квислинзима да не би нас они убијали“.

Ево и једног примера из лекарског налаза, сачињеног по одласку партизана: “Илић Војислава, чиновник поште из Прибоја, стара 20 година, ћерка среског начелника Милована Илића, убијена у Рудом од стране партизана. Њен леш унакажен. Руке избодене и исечене, бутина десне ноге расечена до кости, од колена до бедара, десно око извађено, обе дојке прободене, лобања размрскана.”

***уз ову књину на поклон добијате и књигу „Српске тамнице“ која говори о српским затворима, тамницама, логорима, конц-логорима, од времена цара Душана до данас (последње две фотографије)

Број страница:
Како и зашто се крије истина о злочинима комуниста – 160.
Српске тамнице – 319.