Арчибалд Рајс – Шта сам видео и проживео у великим данима

Ратни дневник о херојству и страдању српскога народа који је забележио један од његових највећих пријатеља – Арчибалд Рајс!

„Зверства која су извршили аустроугарски војници била су нечувена! У школи је било затворено 17 старих особа и оне су биле живе спаљене.

У кући Мирка Жикића било је 8 рањеника. Од њих су зверови спалили четворицу, а остале побили.
Старци, жене и деца, њих 100 били су изведени пред кућу Милана Милутиновића, побијени најпре на разне начине и онда бачени у кућу у пламену. Влада Праисавић је примио у својој кући једног тешког рањеног коњаника. Када су дошле швабе, Праисавић је побегао мислећи да ће поштедети његовог рањеника. Када се вратио, нашао је овог сиромашка везаног и карбонизпваног у кревету, испод кога су дивљаци ложили ватру.

Љубомир Тарлановић, момак од 17 година, био је рањен бајонетом у леђа. Он је онда побегао у своју кућу и војници су пуцали на њега, али га нису погодили. Дотле, његов мали брат Михаило још се налазио на улици. Војници су га испробадали бајонетима. Он је пао и зверови искаљују на њему сав свој бес. Његов леш је носио 15 рана!

Поред станице је велика заједничка рака, у овој раци покопано је 109 цивила-мученика.

Јован Малетић, старац од 60 година, који је присустовао као талац овом покољу, говори: “Када су швабе довеле 109 становника, њихови војници су већ били ископали гроб. Повезали су их заједно ужетом и окружили бодљикавом жицом. Онда су војници опалили један плотун. Цела група се скотрљала у раку, а други војници су затрпавали земљом, већина није била смртно рањена, али су их други повукли у гроб, они су живи сахрањени!

Немогуће је провести ноћ у Прњавору. Аустро-Угарски “културтрегери” оставили су овом селу само гробове, запаљене куће, силоване жени, убијену децу. Они који су као ја видели ово, неће моћи никад опростити.“

„Kада сам видео сва зверства која је поднео српски народ од стране његових свирепих непријатеља, када сам чуо како звижде око моје главе куршуми и шрапнели противника, а ја не могу на њих да одговорим због својства неутралца, брзо сам напустио то својство и постао швајцарски добровољац српске војске, друг величанствених ратника Шумадије, Дунава, Мораве, Дрине и Вардара….“

Аутобиографија о Србији и Србима написана руком и пером једног странца, без страсти и претеривања, упознаће вас са истинским особинама наших предака – див јунацима и жртвама које су поднели зарад наше слободе.

Рајс говори о мучним, али истовремено и херојским данима које је провео са нашим народом и позива Србе да чују и упознају дух предака својих.

„Шта сам видео и прожовео у Великим данима “ јесте књига за истинске љубитеље славне српске историје.

Број страница: 400.