Благоје Јововић – двоструки стрелац

10. априла 1957. године, Благоје Јововић пуцао је, у Буенос Ајресу, на усташу, аутора геноцида над Србима, Анту Павелића.

Група око Благоја Јововића сазнала је куда се Павелић сваког дана креће. Седели су у ресторану у центру Буенос Ајреса, где су се окупљале усташе. Почели су да га прате.

Из кафане би ишао возом, па аутобусом, односно колективом, до своје куће.

На 16-годишњицу оснивања НДХ, 10. Априла 1957. Благоје Јововић и Мило Кривокапић кренули су за Павелићем.

O томе постоји много верзија приче.

По једној, неколико стотина метара пре куће Павелићев пратилац, на кога је требало да пуца Мило Кривокапић, свратио је у оближњи клуб и Павелић је остао сам са Благојем Јововићем.

“По причи проте Радојице, Благоје је био прва стража, док је Мило Кривокапић био друга стража, за случај да Благоје не успе. Међутим, за тим није било потребе, јер је Благоје завршио посао”, каже Милева Гаћеша.

Има и много верзија како је изгледао сам крај.

По једној Павелић се окренуо и опсовао мајку српско-јеврејску комунистичку. По другој осетио је неког иза леђа и пуцао, ранио Јововића, овај пуцао неколико пута, а два метка завршила су у телу Павелића.

Какве су биле последице по групу која је организовала и извршила атентат?

Успели су да побегну са места атентата, нико није знао ко су они, осим што су новине писале о два висока мршава човека.

Након атентата, Мило Кривокапић се повукао, а Благоје Јововић је наводно отишао на неки трговачки брод где је радио и неко време пловио Атлантиком.

Постоје сумње да је последице атентата осетио свештеник Радојица Поповић који је страдао тако што је пао под воз. Неки ће то наводити као освету за убиство Павелића.

Благоје Јововић (1922 – 1999)


Врхунски памук.

Сито штапма.